Josip (Lazara) Gabrić
Zaslužni sportista Jugoslavije
Rođen 7. jula 1930. godine u Subotici. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Sportsku karijeru započeo je 1945, a sa aktivnim igranjem prestao 1956. godine. Nastupao je u dva kluba - STK Spartaku i Partizanu iz Beograda. Od 1951. do 1956. godine za državni tim nastupio je 21 put. Najveći uspeh postigao je na Svetskom prvenstvu u Beču 1951. kada je naša državna reprezentaqja osvojila treće mesto. Jedno vreme bio je trener u STK Spartaku i predsednik SOFK Subotica. Član je SKJ. Za doprinos razvoju stonoteniskog sporta dobio je Majsku nagradu SR Srbije, Zlatnu značku i priznanje za naročite zasluge i doprinos razvoju i unapređenju stonoteniskog sporta u SFRJ. Nosilac je Ordena za vojne zasluge sa srebrnim mačevima i Ordena rada sa srebmim vencem.
Za ime Josipa Gabrića vezani su mnogi uspesi stonoteniskih klubova subotičkog Spartaka i beogradskog Partizana. I, naravno, državne reperezentacije, dok je u njoj standardno nastupao. Svoje prve korake oko zelenog stola sa reketom u ruci doživeo je u prvim danima slobode (1945. godine).
Gabrić je sportski ugled sticao igrajući stoni tenis širom zemlje i u mnogim zemljama sveta. Učestvovao je na četiri svetska prvenstva, a imao je i mnogobrojne nastupe na međunarodnim prvenstvima pojedinih zemalja. Pobednik je međunarodnih prvenstava Belgije i Rumunije u igri parova, a prvak je bio i na internacionalnom turniru u Sofiji. Na domaćoj sportskoj sceni osvojio je 13 titula državnog prvaka u raznim kombinacijama. Među dragim uspomenama je i pobeda nad svetskim šampionom Ličom. Najveći uspeh postigao je 1951. godine u svojim prvim nastupima za državni tim: tada je na Svetskom šamponatu u Beču, u susretu sa reprezentacijom Engleske, kod rezultata 4:4 u odlučujućem susretu pobedio Kenedija, pa je tako našoj reprezentaciji obezbedio bronzanu medalju.
Josipa Gabrića, državnog reprezentativca i solidnog studenta, karakterisale su mnoge osobine, među koje svakako spadaju: upornost, rad i svestran trening. Bio je klasičan forhend igrač - napadač koga je krasila brzina i upornost. Po završetku karijere, kao diplomirani pravnik, uključio se u svakodnevni život kao društveno-politčki radnik, aktivan sportski radnik (predsednik SOFK Subotica kada je grad dobio nekoliko značajnih sportskih objekata) i trener u STK Spartaku. Pomogao je da državni reprezentativac Bela Mesaroš postane ono što je bio. I sada je vezan za rad u svom matičnom klubu, ali mu priroda posla kojim se bavi (advokatura) ne dozvoljava da se u ulozi trenera - još više iskaže.