Veslanje
Obnovljeni uspesi
Posleratna istorija veslačkog sporta u Subotici deli se na dva perioda: na vreme pre i posle sanacije jezera Palić - do 1970. i posle toga. Postojala su, takođe, i dva naziva kluba - najpre Zmajevac, a kasnije Partizan. Prve godine postojanja karakteriše nedostatak čamaca pogodnih za upražnjavanje ovih sportskih disciplina. Stoga na prvom takmičenju, organizovanom 1948. godine u Zemunu, subotički veslači nisu ni mogli postići neke značajnije rezultate.
Organizovani planski rad kluba datira od 1951. godine. Već godinu dana nakon toga, subotički četverac sa kormilarem pominju među prvih deset u zemlji. U 1953. taj isti četverac osvaja prvu medalju. Bilo je to u Mariboru, odakle je ekipa poslala kratak telegram: „Postali smo finalisti". A u finalu, u konkurenciji 32 ekipe, pripala im je - bronza. Ekipu Zmajevca su sačinjavali: Mikloš i Ištvan Mojzeš, Janoš Česko, Laslo Varga i Atila Horvat. Četvrto mesto pripalo je ekipi splitskog Gusara, učesniku Olimpijskih igara u Helsinkiju. Ako se uzme u obzir da klub tada nije raspolagao ni sa jednim stručnim trenerom, treće mesto u Mariboru može se, zaista, smatrati izvanrednim rezultatom. Veliki entuzijasti Laslo Varga i Mikloš Mojzeš postali su samouki instruktori ostalih subotičkih veslačkih ekipa.
Prva medalja delovala je - pokretački. Već 1956. godine omladinci i omladinke osvajaju državno prvenstvo. Tu je još jedno veliko priznanje: učešće ekipe naših devojaka na prvenstvu Evrope održanom na Bledskom jezeru, gde su zajedno sa veslačicama beogradske Crvene zvezde sačinjavale jugoslovenski osmerac. Dve godine kasnije, šest devojaka iz subotičkog Partizana oblači dresove s državnim grbom na prvenstvu Evrope održanom u Poznanju. Bile su to: Jelena Filic, Ana Vukov, Irma Mojzeš, Marija Pokomić, Eva Daraboš i Marija Loci.
Do smene generacije došlo je 1959. godine, ali se na nove uspehe nije dugo čekalo. Predstavnice „novog talasa" u četvercu s kormilarem 1961. godine osvajaju prvenstvo države u konkurenciji mladih. Godinu dana nakon toga, ove devojke donose drugu zlatnu medalju sa državnog prvenstva, a 1963. ista ekipa, sada već u konkurenciji seniorki, takođe osvaja titulu šampiona Jugoslavije. Rezultat od 3,25 minuta na stazi od 1.000 metara značio je za Margitu Piuković, Irenu Ivanski, Tatjanu Vuković, Vericu Damjanov i Editu Voli uspeh koji je predstavljao san tadašnjih naših veslačica. Godine 1965. veslači Partizana osvajaju prvenstvo Vojvodine, a u naredne dve godine ženska četvorka ponovo stiče titulu državnog prvaka. Nakon tog uspešnog perioda nastaje zatišje, jer 1970. godine počinje sanacija jezera, pa vesla miruju sve do 1976. godine.
Ponovni zalet veslači uzimaju 1976. godine, pod rukovodstvom Lasla Varge, koji je u međuvremenu uspeo da se usavrši i završi DIF. Entuzijazam i odanost članstva postaju vidljivi iz činjenice da su svojim marljivim i upornim radom uspeli da očiste od trske stazu dugu 500 i široku 60 metara. Uspeli su da kupe i četiri nova čamca, s kojim devojke ponovo nižu uspehe. Najpre Agota Helki, žuža Kakonji, Rita i Marta Glinber osvajaju omladinski šampionat Jugoslavije, a zatim ista ekipa, tri puta uzastopno (1981/82/83.), u konkurenciji seniorki osvaja prvenstvo države u disciplini četverac s kormilarem. Sve ove uspehe i medalje omogućava obnovljeno Sportsko društvo Palić. Za devojke će, svakako, ostati u neizbrisivom sećanju i učešće, uz dve osvojene bronzane medalje, na međunarodnom takmičenju u Segedinu (1981. i 1983. godine) kada su bile treće, iza ekipa NDR i Rumunije. Iza tih medalja i vremena od oko 3,40 minuta stoji izuzetno naporan rad od oko 290 dana, koliko se godišnje provodi na treninzima. Za vreme zimskih priprema, svakoga dana pretrče oko 10 kilometara i podignu utege ukupne težine od oko šest tona. S proleća, tokom svakog treninga preveslaju oko 20 kilometara.
Veslačice "Partizana", (sada "Palić") koje su osvojile naslov prvaka države 26. jula 1964.
žene "Partizana", najbolje u državi 1983. i 1984.
